Енергија

ХИДРОЕЛЕКТРАНЕ „ЂЕРДАП”, НАЈВЕЋЕ НА ДУНАВУ И НАЈВЕЋИ ПРОИЗВОЂАЧ СТРУЈЕ У ЈУГОИСТОЧНОЈ ЕВРОПИ
Година рекорда и новог замаха
Поред две хидроелектране „Ђердап”, у овом привредном друштву раде и четири власинске хидроелектране и ХЕ „Пирот”, каже за „Националну ревију” инжењер Драган Станковић, директор овог система. Захваљујући високој погонској спремности и повољној хидролошкој ситуацији, годишњи производни план од готово седам милијарди киловат-сати премашен је већ почетком децембра, а оборено је и низ рекорда. Планска ревитализација хидроелектрана, велики и захтеван етапни посао, знатно ће повећати њихову снагу и продужити им век за 30 година

Пише: Алекса Митић
Фотографије: Драган Боснић

У „Ђердапу” су, минулих децембарских дана, оборили рекорде у месечној и годишњој производњи за целу своју историју дугу четири деценије. Учинили су то не само у хидроелектрани „Ђердап 1” у Кладову, већ и у осталим електранама овог Привредног друштва за производњу хидроелектричне енергије: „Ђердап 2” код Прахова, „Власина” и „Пирот”.
– ХЕ „Ђердап” је највећи произвођач електричне енергије у југоисточној Европи. Одавно смо већ премашили годишњи план производње свих наших електрана и уједно оборили рекорд из 1996. Тада, 1996, произвели смо 8.299.116 мегават-сати (МWh) електричне енергије, а до краја 2010. премашићемо сигурно 8,5 милиона – каже за Националну ревију електроинжењер Србо Петровић, директор Дирекције за корпоративну подршку „Хидроелектрана Ђердап”, приликом наше децембарске посете Кладову. – Та 1996. је била рекордна и за нашу највећу електрану „Ђердап 1” (произведено је 6.473.980 МWh), а крајем децембра 2010, ето, и то смо премашили. Четири хидроелектране „Врла”, које раде у систему власинских електрана, ранији рекорд (425.414 МWh) поставиле су 1999, а још почетком децембра 2010. било је произведено 438.819 МWh, што је њихов највећи учинак за 55 година рада. У нашој најмлађој хидроелектрани, „Пирот”, већ су двоструко премашили планске обавезе и оборили рекорд из 2005. године (177.700 МWh), произвевши већ почетком децембра више од 208.000 МWh струје. И „Ђердап 2” премашио је свој досадашњи рекорд из 2008, када је произведено 1.537.556 МWh...
Бројке говоре јасно, егзактно. Кроз њих се све види. Наравно, иза свега тога стоје људи, њихово знање, труд и посвећеност.
– Ова година по производњи заиста ће остати записана као изузетна – каже директор ПД ХЕ „Ђердап” машински инжењер Драган Станковић. – Овогодишњи производни план од готово седам милијарди киловат часова одавно је реализован. Захваљујући високој погонској спремности и повољној хидрологији, одлично су радиле све наше електране. При том, „Ђердап 1” је радио без једног агрегата, јер се он обнавља, а тако ће бити и у наредних пет година, када ћемо у потпуности завршити ревитализацију те електране. Затим долазе на ред друге наше електране. Пошто смо обавили стандардни ремонт, планирамо да ХЕ „Пирот” аутоматизујемо. Njу ће опслуживати мањи број радника, управљаће се са даљине, из једног центра. У поступку је и модернизација власинских електрана, а на „Ђердапу 2” приводи се крају модернизација регулатора. У току је и обнављање бродске преводнице (биће готова маја 2011). Припреме за зимску сезону су завршене. За случај залеђивања реке, у приправности је ледоломац „Гребен”, јер Дунав мора остати плован. (Ова велика европска река није преграђена само због производње струје, него и да би увек била пловна, како бродари не би зависили од нивоа воде. При ниским водостајима бродови су некада недељама чекали да наставе пут.)

КОЛОС И ЊЕГОВЕ МЕРЕ

Кад путник намерник стигне у Кладово и угледа брану, он види само онај ње део који је изнад воде. Тешко да може и замислити колики је заправо овај колос што спаја две државе, Србију и Румунију, и пресеца моћну реку. А у њу је уграђено грађевинског материјала довољно да се подигне цео један град! Сада, после више од четири деценије, почело је обнављање електране, чиме ће бити повећана њена снага и продужен њен век за наредне три деценије.
Огроман посао. Илустрације ради, само једна рупа у којој је смештен генератор је толика да би у њу могао стати солитер од 13 спратова, са пет двособних станова од по 50 квадрата на сваком спрату! Из ње је ради реновирања извађено преко 1.500 тона материјала и опреме!
Директор Станковић обавештава нас да је ревитализација шестог агрегата почела 1. септембра 2009, а планирано је да буде завршена у првој половини 2011. Приликом демонтаже и дефектаже, каже, откривено је да је горњи прстен усмереног апарата, тежак 84 тоне, толико оштећен да мора бити направљен нови. Са тиме су се сложили и стручњаци из „Силовије машини”, који су га својевремено и правили. Стога је рок за завршетак обнове, као и за почетак радова на ревитализацији петог агрегата, померен. Тек кад се заврши један, почиње рад на следећем.
Највећи део овог посла, каже Станковић, обављају српски стручњаци, а колеге из Русије, које су својевремено и монтирале ова постројења, надзиру и саветују. И велики део опреме која се уграђује производи се у Србији. Ангажовани су „Гоша”, „Прва петолетка”, институти „Никола Тесла” и „Михајло Пупин”... Запослени у АТБ „Север”, рецимо, раде на специфичним пословима као што је монтажа статора и ротора на генератору.
– Искуства извођача оваквих радова говоре да се по правилу на првој ревитализованој машини пробије рок, а онда се на другим агрегатима знатно скраћују термини – објашњава директор Станковић. – Навикли смо на трку са временом и верујемо да крајњи рок за завршетак обнове електране, година 2015, неће бити пробијен. Према прорачунима, комплетан посао ће коштати око 168 милиона долара, а снага највеће електране на Дунаву биће повећана за десетак процената.

ЛАНАЦ ВАЖНИХ ЕЛЕКТРАНА

Хидроенергетски и пловидбени систем „Ђердап 1”, подсетимо се, налази се у близини Кладова, на 943. километру од ушћа Дунава у Црно море, на месту где је потенцијал реке било могуће најоптималније искористити. Заједнички су га подигли српски и румунски градитељи. Свака држава користи своју половину и све се ради у договору. Преко бране је направљен друм који повезује две државе. Изградња на српској страни (тада југословенској) почела је септембра 1964. Дунав је преграђен пет година касније, а први агрегати су пуштени у рад 6. августа 1970. Током градње главног објекта ископано је 13,4 милиона кубних метара шљунка и речног наноса, 7,2 милиона кубика стена, уграђено 3,2 милиона кубика бетона, 167.000 тона арматуре и челичне конструкције, као и 69.000 тона опреме.
У оба дела електране, српском и румунском, уграђено је по шест турбина снаге 190 МW. Биле су тада највеће на свету, са пречником ротора генератора од 14,9 метара, тешке више од 600 тона. Укупна инсталисана снага је 2.280 МW.
Изградњом преводница омогућен је несметан пролаз речно-морским бродовима. Годишње туда може да се провезе 90 милиона тона робе.
ХЕ „Ђердап 2”, на потесу између Кусјака и Островул Маре, такође је заједничко дело наших и румунских градитеља. Осим енергетски и пловидбено, значајна је за развој пољопривреде, друмског и железничког саобраћаја. Изградња је почела децембра 1977, а последњи агрегат на српској страни, десети, пуштен је септембра 2000. Укупна инсталисана снага је 270 МW. Годишња производња обе електране, основне и додатне, износи 1,5 милијарди киловат часова електричне енергије.
„Власинске хидроелектране”, четири „Врле”, прве киловате почеле су да дају 1955. Почетком 1958. у погон су ушли и агрегати „Врле 3” и „Врле 4”. Ове електране, са могућом дневном производњом од 2,5 до 2,8 милиона kWh, служе за „пеглање шпицева” потрошње у електросистему Србије.
Кад је природно клизиште пресекло ток реке Височице и она потопила село Завој, та природна брана је искоришћена, онда јој додата и вештачка, и тако створена акумулација. Потом је саграђена хидроелектрана „Пирот”. Та вршна електрана између Пирота и границе са Бугарском, опремљена са два агрегата снаге од по 44,5 МW, просечно ради 1.400 сати годишње и произведе 130 GWh електричне енергије.

„ЂЕРДАП 3”, ЖЕЉЕ И МОГУЋНОСТИ

Готово три деценије међу енергетичарима се воде разговори о новој хидроелектрани на Дунаву, која би носила ознаку „Ђердап 3”. Била би то реверзибилна електрана, попут оне у Бајиној Башти, која би мање вредну енергију претварала у висококвалитетну. Ноћу и у периодима када систем располаже вишком електричне енергије, акумулациона језера била би пумпама пуњена водом. Вода би ту била чувана и када је најпотребније коришћена за производњу струје. Топографски услови, кажу стручњаци, омогућавају изградњу у четири нивоа. Била би то електрана већа од два „Ђердапа 1”, имала снагу 2.400 МW и производила 7,6 милијарди kWh вршне енергије. Градила би се по нацртима „Енергопројекта”, у близини Доњег Милановца, на локацијама Песача, Бродица и Жељезнички поток. Истраживања указују да би то био један од најрентабилнијих објеката те врсте у Европи. Процењује се да би коштао 5-6 милијарди евра.
– О томе се прича као да постоје сви предуслови за реализацију таквог пројекта. Међутим, то није тачно – упозорава директор ПД ХЕ „Ђердап” инжењер Драган Станковић. – Постоји доста документације, али далеко од тога да је она комплетна и да би на основу ње сада могла бити разматрана изградња таквог објекта. За разлику од електрана „Ђердап 1” и „Ђердап 2”, ова не би била дељива са Румунима, јер би се налазила само на српској страни. Сасвим је извесно да би она утицала на експлоатацију система постојећих електрана, па би о свему томе требало би да се договоримо са нашим комшијама и пријатељима Румунима. Са њима имамо потписан уговор до 2050. године о њиховом учешћу у одржавању приобаља на нашој страни. То говори, пре свега, о озбиљности рада и експлоатације читавог система за обе стране. Таква четрдесетогодишња сарадња две електропривреде ретка је у свету и урађена је уз претходну сагласност две државе.

***

Подухват
Изградњом две електране на Дунаву, својевремено, створене су две велике акумулације које су знатно утицале на приобаље од Кусјака до Кладова и до Новог Сада на Дунаву, Шапца на Сави и Бечеја на Тиси. Узводно од прве бране пресељено је 12 насеља, а изграђена су нова: Сип, Текија, Голубиње, Доњи Милановац, Добра и Мосна, у које је усељено 8.400 људи. Потопљено је 13.000 хектара земље, путева, пристаништа… Изграђени су нови индустријски објекти, пристаништа и око 200 километара магистралних и регионалних путева...

***

Заштита
Од успора воде трајно је заштићено 15 насеља (међу којима је и Београд), више од 180.000 хектара плодне земље, индустријске зоне, путеви… Изграђени су километри насипа, подигнуте 53 црпне станице, хиљаду дренажних бунара, 760 километра дренажних канала… О исправном раду свих тих објеката брине посебна служба од око 80 запослених, а за те потребе издваја се око седам милиона евра.